Ljudi često ne razlikuju sebičnost od ljubavi prema sebi.Razlog tome je odgoj u kulturi i društvu u kojem živimo, a koje ne trpi osobe koje vole sebe, jer su takve manje podložne manipulaciji. Čovek koji voli sebe ne ide u rat, ne radi za malu platu i ne ostaje u braku koji ga ne zadovoljava, a to društvu u ceni nije poželjno. Zbog toga se u sve nas nastoji ugraditi osećaj krivice pri pomisli da želimo štititi sebe i svoje interese. Od detinjstva nas se upućuje da moramo misliti na mamu, tatu, brata, sestru... da je sebično tražiti nešto za sebe, da je u gostima nepristojno uzeti puno hrane u tanjur čak i ako smo gladni i ako hrane ima dovoljno za sve...Junaci u knjigama i filovima su oni koji u ime sreće drugih žrtvuju vlastite živote...
Ljubav prema sebi izjednačava se sa sebičnošću, s niskim porivom da zadovoljimo vlastitu potrebu za užitkom ne vodeći računa o okolini, o potrebama drugih ljudi.Nitko nam ne objašnjava da ljubav prema sebi isključuje sebičnost, a uključuje saradnju s drugima, jer je to u našm interesu, ne samo materijalnom, već u svakom smislu.Čovek je društveno biće i sreću može ostvariti jedino saradnjom s okolinom, a ne borbom protiv nje.Ljubav prema sebi znači da će od okoline jasno tražiti da vodi računa o njegovim potrebama, kao što će i on voditi računa o njihovim potrebama. Čovek koji voli sebe voleće samo one koji vode računa o njemu i ne zanemaruju i potcjenjuju njegove fizičke, egzistencijalne, emotivne ili bilo koje druge potrebe. Zato su ljubav prema sebi i ljubav prema drugima usko povezani.
Onaj ko ne voli sebe ne voli ni druge i sebičan je.Ponekad je ta sebičnost otvorena i vidljiva na prvi pogled, a ponekad je podmuklo prikrivena u velikoj optuzbi...
Nekada neke stvari uopste ne razumem. Verovatno ni vi. To je sve normalno. Ne razumem zasto se neke stvari desavaju. Verovatno s razlogom ali ne razumem razlog. Ne razumem puno toga. Ne razumem sebe. Svoje postupke. Svoje ponasanje. Svoju naivnost. Ne razumem sebe..Postala sam.. Ne krhka.. Vec.. Lomljiva. Ili ne? Mozda malkice. Snazna sam. Ali uporno me ruse. I nikako da me sruse... Do kraja zivota upoznavacu ljude a nikada ih u potpunosti poznavati necu...
-U svakom dobru postoji zlo, u svakom zlu ima neceg dobrog..... Ne trazim savrsenstvo, nisam savrsena. Ma ne trazim nista.... U sustini imam sve... Samo sam malo pogubljena... I znam sta mi fali, znam sta mi nedostaje, ali isto tako znam da na neke stvari ne mogu da uticem... Ne mogu da ih promenim... I iz tog razloga ostajem pri tom...e da sam srecna... Srecna sta god da mi se desi... Srecna sta god da odlucim... Ne zelim da iznosim nikakve cinjenice, niti neke situacije vezane za znacenje reci sreca ili nesreca...Niti sta je to sto me je navelo da pisem ovo bas ovde i na ovaj nacim .... Zelim samo da ispisem da JE UVEK SVE BAS ONAKO KAKO TREBA DA BUDE....I iz svake moje tuge ili patnje izadjem jaca i hrabrija, nekako imuna na slicne teske situacije. I u potpunosti sada razumem i ono SHVATICES KAD "ODRASTES"...I cudno je to sto zbog mog optimistickog pogleda na svet ispadnem ponekad i pesimista...Valjda zato sto znam da kad sve krene naopako mora da prestane, i zato sto znam da posle kise naidje sunce i da je tu uvek nesto sto ce da pokrene u pravom trenutku. Sa druge strane, prokleto se uplasim kad je sve lepo... Uplasim se jer znam da ce opet neka jos jaca bura da naidje...Postanem imuna na teske slicne situacije, ali uvek naidju posle jos gore, teze... I onda kad pomislim da ne mogu da se izborim, da ne mogu da se pokrenem, nesto me podigne na noge.... Ta lepota zivljenja....Mogucnost slobodnog odlucivanja, mogucnost pravljenja gresaka ili mogucnost donosenja pravih odluka...
Ponekad coveku dodju trenuci u kojima zeli zatvoriti knjigu o jednom delu svog zivota i pustiti je da skuplja prasinu sve do onog trenutka ...dok ponovno ne postane spreman dotaknuti ono sto ga je bolelo...Strahovi su cudna stvar... govorim o njima... i mislim o njima... ali uvek postupim u skladu sa zeljama. Drugi ne. Oni cute... i pricaju o hrabrosti.. snazi.. dominaciji.. autoritetu.. borbi... Na kraju uvek padnu.Ja ne...Znam da sam vredna izlecenja..i ljubavi..
Zenska suza..
To ti je nesto sveto...Najsvetije...
Ako je potekla iz srca..Iz duse...
Zenska suza..To je moja dusa u tecnom stanju...
Zenska suza...iskrena..isplakana..potaknuta ljubavlju u oku zablista..zenska suza..iz srca..ona cista..sve sama kaze..nikada ne laze..ona je odraz emocija..svih patnji i stradanja..ona u sebi nosi sve boli..zenska suza..isplakana dušom koja iskreno voli...
Boze.
Pa ti mi stalno dodjelujes ulogu one smirene,mudre,pametne..
Koja slusa pomno,razmislja umesto drugih,dize ih sa dna kada sa velikih visina padnu i na komadice se slomiju...
Kao da sam" treci brat" iz stare Biblijske price koji sve zna,za svaki problem ima resenje..
Ima li ista sto mi neces na put baciti?
Moje suze,ako vec nisi primjetio da te podsetim,retko padaju...Ali imam i ja dusu...Tek da te podsetim i mene si na planetu bacio sa tom stupilnom igrackom...
Kako bi bilo da nadjes nekog ko ce moje suze brisati?
Jednom moje svakodnevne gluposti rijesiti?
Da se barem jednom u zivotu dosadjujem...i zaspem kao oni flegmatici koji ni o cemu ne razmisljaju,cvrsto bez briga o sutrasnjem danu..
Red bi bio aman zaman...I molim te..Svima pomozi...Svima bas....I mene molim te ne zaboravi...
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.